1. Ауторитативни родитељи
имају висок степен топлине и надзора, они су брижни и осетљиви према
деци, али оцртавају јасне границе у односу чиме околину у којој деца
одрастају чине предвидљивом. Најпозитивније делују на дететов социјални
развој. Њихова деца су знатижељна, самоуверена, академски успешна и
независна.
2. Ауторитарни родитељи
имају низак степен топлине а висок надзора, врло су захтевни,
успостављају строгу контролу над понашањем деце, а испуњавање својих
захтева осигуравају претњама и казнама. Њихова деца су осетљива, лако
се изнервирају, ћудљива су, агресивна и показују проблеме у понашању.
3. Попустљиви родитељи
имају висок степен топлине, али низак ниво надзора, пуни су љубави и
емоционално осетљиви али постављају мало ограничења за понашање детета.
И њихова деца су импулсивна, незрела, слабо контролишу своје понашање.
4. Равнодушни родитељи
имају низак ниво топлине и надзора и таквим стилом одгајају децу која
су захтевна, непослушна, не учествују примерено у игри и социјалним
интеракцијама.
10 КОРИСНИХ САВЕТА ЗА РОДИТЕЉЕ
Мале тајне добрих родитеља
Родитељи
се често питају како је најбоље одгојити дете и научити га шта је
добро, а шта не, како детету објаснити која је храна здрава, када и да
ли му давати џепарац.... Ево пар једноставних трикова за сваки дан.
Природно је да сви родитељи желе да њихово дете буде здраво и срећно и
да одрасте у здраву и задовољну особу. Ови једноставни савети ће вам
помоћи у томе.
1. Будите добар узор!
Ово
је најважнији савет, који треба увек имати на уму! Не можете очекивати
да ваше дете једе здраво, ако ви стално једете нездраву храну. Иста
ствар важи и за активности током слободног времена.
2. Активности
Деци
требају активности. Чак и кад су сасвим мала, треба им кретање и вежба
за развијање мишића, лакши и чвршћи сан. А и ви ћете лакше спавати кад
ваш анђео спава.
Што су старија, деца више воле да гледају ТВ или
се играју на компјутеру. Зато им ви будите узор и живите активнији
живот. Кад дете буде довољно старо, пустите га да само изабере спорт
који га највише занима. Уз добробит за тело, спорт је добар и за дух јер
ће током спортских активности ваше дете имати социјални контакт са
вршњацима.
3. Џепарац
Можда
вам се чини да ћете њиме само размазити дете, али није тако. Џепарац
дете учи вредности новца и материјалних ствари. Помоћу њега ће научити и
да не може увек да добије све што жели и зашто.
Џепарац не би
требао да буде повезан са казнама или наградама. Одредите неку своту и
дајте је детету у редовним временским размацима - једном недељно, а кад
дете мало порасте, једном месечно. Питате се кад почети са џепарцем?
Стручњаци препоручују да почнете кад дете крене у школу.
4. Здрава исхрана
Ако
ваше дете одбија да једе поврће и воће, погледајте какву храну сами
једете. Ако сами конзумирате 'зелено', и дете ће најчешће пратити ваш
пример.
За сваки случај, нудимо вам једноставан трик који може да
помогне. Ако ваше дете жели да једе чоколаду, нека пре ње поједе неко
воће. Тако ће добити потребне витамине, али и појести мање чоколаде.
5. Када је доста хране?
Слушајте своје дете кад каже да више није гладно. Пуно родитеља тера децу да поједу све што имају на тањиру. То је погрешно!
Ако
родитељи терају дете да једе, оно ће често појести више него што му је
заправо потребно. Након неког времена, деца неће више знати да ослушкују
своје тело, које им говори да више нису гладна, а то касније може
довести до проблема са гојазношћу.
6. Довољно сна
Нека
ваше дете спава најмање 8 сати сваке ноћи. Истраживања показују да деца
у основној школи која спавају мање од 8 сати - имају једнаке моделе
понашања и реаговања као 4-годишњаци током дневних активности. Уз то,
кад дете премало спава, тело почиње да лучи хормон кортизон који потиче
складиштење масти. Зато деца која мало спавају могу бити склонија
дебљању.
7. Немојте игнорисати и избегавати одређене теме
Ако
децу нешто занима, дајте им одговор на питања. Игнорисање питања или
проблема га неће уклонити. Деца ће свакако наћи сопствено тумачење,
које може бити тотално искривљено.
Немојте заборавити да се све
више деце од све ранијег узраста служи компјутерима, а на Интернету или
од вршњака ће сигурно добити информације. Питање је само какве...
8. Не плаћајте деци
Пуно
родитеља на неки начин награђује децу која помажу око кућних послова
или да би нешто урадила. Ако ово радите, дете ће научити да ће добити
награду за било какав рад или труд, а то на жалост баш и није тако у
животу, зар не?
9. Немојте заборавити ни да подстичете дете
Треба
увек да подстичете самосталност свог детета и да га охрабрујете у
стицању нових пријатеља. На тај ће се начин лакше уклопити у друштво и
неће имати проблема током одрастања.
10. Проводите више времена напољу са својим дететом
Зашто је добро за Ваше дете да проводи време напољу?
Да ли се сећате свог детињства? Били сте напољу од јутра до мрака, поготово у ово доба године када је време савршено за играње.
Жмурке,
узмеђу две ватре, баскет, фудбал, вожња бицикла… ово су само неке од
активности које сте имали напољу... и нико није могао да Вас “утера” у
кућу док не падне мрак.
Сада су се ствари потпуно промениле! Сада
свако дете, у просеку, проведе 4 и по сата дневно пред телевизором,
видео играма или монитором. Због оваквог садржаја многа деца немају
представу о томе шта значи играти се напољу.
Шта деца губе тиме што не излазе напоље да се играју?
На
жалост деца која не проводе довољно времена са другом децом немају
развијену комуникацију, вербално су слабији и самњена им је способност
брзог и лаког решавања проблема.
1. Физички развој
Седење
код куће доводи и до једног од великих проблема 21. века – гојазности
код деце, као и недостатак моторно – сензитивних функција.
2. Интелектуалне способности
Истраживања
су показала да игра помаже развоју интелектуалних способности. Блиска
је веза између игре и здравог когнитивног развоја детета. Време које
дете проведе у игрању заправо доприноси развијању маште и вештине
решавања проблема.
 3. Социјалне и емотивне вештине и способности
Истраживања
су показала да се играње деце у социјалном окружењу позитивно одражава
на њихове способности: сарадње са другом децом, пружања емпатије, боља
контрола импулсивог понашања, смањење агресије.
Како да подстакнете своје дете да проведе више времена напољу?
Пре
свега скратите свом детету време гледања телевизије. У почетку ће бити
тешко, али касније, дете ће почети да замењује време гледања телевизора
другим активностим. Упишите дете на неки спорт или неку другу активност –
учење страног језика, хор, плес, свирање инструмента, креативне
радионице за децу…
Потрудите се да и друге родитеље подстакнете да
учине исто са својом децом, тако ћете сви заједно проводити више
времена ван куће и радите неке едукативне и креативне ствари!
10 ГРЕШАКА У ПОДИЗАЊУ ДЕЦЕ
Како бити родитељ?
Не брините се - следећих 10 савета ће вам макар мало помоћи...
Грешка број 1: Игнорисање очигледног.
Када
дете одједном драстично мења понашање или навике, ми једноставно не
можемо то да прихватимо као нешто уобичајено. Наравно, ако стварно
верујете да постоји неки озбиљнији проблем, учините нешто пре него буде
прекасно.
Грешка број 2: Предавање уместо разговора.
Ако
желите да ваше дете израсте у одговорну особу која може сама да доноси
одлуке, морате научити и да га подржите у томе. Зато је често лакше рећи
му шта би требало учинити, уместо поразговарати о могућностима и
показати како одабрати прави пут.
Грешка број 3: Не испуњавате обећања о казнама.
Морате
поставити границе које ваше дете мора да поштује и дати му до знања да
ће ако их пређе сносити последице. Учењем детета да су правила
непотребна, нисте му учинили услугу, напротив... Учинићете да се
понашају како год и кад год желе.
Грешка број 4: Нереално постављање циљева.
Важан
део одрастања је и учење да поставимо себи циљеве и направимо планове
како их остварити. Ваш задатак у овоме је да охрабрите и помогнете
детету да начини своје циљеве могућим и остваривим.
Грешка број 5: Очекујете само позитивне резултате.
Ми
често превише очекујемо од наше деце, али их и недовољно хвалимо за
оно што су постигли, а са друге стране стално критикујемо лоше ствари.
Грешка број 6: Образовање није туђ проблем.
Велики
број родитеља очекује од школе да децу учи, али и да их одврати од
опасности попут дроге, алкохола и сл. Погрешно! Темељ васпитања детета
је кућа, а школа може бити само подршка у томе.
Грешка број 7: Претпоставка да добре оцене значе да је и све остало у реду.
Добре
оцене нису ништа друго сем доказа успеха у учењу. Ако ваше дете зна да
га нећете претерано контролисати ако има добре оцене, лако се може
довести у проблеме друге врсте.
Грешка број 8: Игнорисање потребе да одвојите време за породицу.
У савременом начину живота, понекад је тешко сваког дана одвојити сат или два за породицу. Али једноставно морамо то чинити!
Грешка број 9: Пребрзо одустајање.
Деца
непрестано тестирају родитељско стрпљење. Они су врло иновативни и у
томе да нам оправдају своје поступке, што сигурно знате јако добро. Али
ви треба да: истрајете у свом мишљењу, будете доследни, и чувате свој
ауторитет.
Грешка број 10: Изражавање гађења над модерном децом.
Нормално
је да упоредите своје дете са собом када сте били у тим годинама. Но,
данашња деца се разликују много од оних у ваше време. Разумите то и
прихватите промене.
И ЈОШ ПОНЕШТО...
Почетак је полугодишта.
Не дозволите да оцена постане баук!
Иако
је друго полугодиште тек почело, ускоро ће кренути и оцењивање,
тромесечје, а и крај године ће стићи док се окренемо. Стога није на
одмет прочитати како одреаговати када ваше дете донесе кући нову оцену.
Оцена је лошија него што сте очекивали?
Прво
што треба да знате о детету које доноси кући лошу оцену је да се и оно
само због те оцене осећа лоше и разочарано. Стога немојте реаговати
„на прву лопту“ – грдњама и казнама. То је контрапродуктивно и још више
ће уплашити дете и учинити да убудуће буде неискрено са вама по том
питању или да лошије оцене једноставно прећути.
Одреагујте смирено
и покушајте да разговором откријете шта детету представља проблем код
датог предмета. Да ли је могуће да му начин објашњавања или темпо часа
не одговара? Да ли домаћи ради редовно? Да ли разуме саму суштину
предмета? Да ли се једноставно ради о области за коју је мање
заинтересовано?
Увек похвалите напредак
Такође
се потрудите да не поредите дете са неким другим – братом, сестром,
комшијом, другаром из разреда. То није фер. Свако од нас је посебна
индивидуа и свако има своје таленте, интересовања, расположења... Стога
оваква поређења заиста немају смисла.
Потрудите се и да, када
ђачка књижица или списак оцена стигне, прво упутите детету похвалу за
било какав напредак који је остварило. Небитно да ли се ради о владању
или је успело да побољша оцену из неког предмета – прво то
прокоментаришите. Тек затим пређите на проблематичне предмете, али
заиста покажите да вам је стало да заједно са дететом радите на
побољшању њиховог успеха.
Лоша оцена не значи да сте лош родитељ.
Важно
је да не упадате у замку да мислите како су оцене вашег детета одраз
вашег родитељства. Уколико ваше дете доноси кући лоше оцене, или ако
нема све петице, то не значи да сте ви нешто урадили погрешно. Постоје
бројни фактори који могу утицати на учење – од социјалне средине у
школи до ваншколских активности које га преоптерећују и не остављају му
довољно времена за квалитетно учење.
Размислите о томе шта желите
да развијете код свог детета. Желите ли да увек ради најбоље што може,
па макар то било оцењено тројком? Желите ли да развијете код детета
тежњу да буде успешно по сваку цену? Да има жељу за надпросечним
успехом? Када схватите шта ви желите, лакше ћете формирати и своје
ставове према детету и лакше ћете са њим радити на томе. Само водите
рачуна да не постављате нереалне захтеве и не остварујете своје
амбиције. Најважније је шта оно жели и шта му је важно, зато се
потрудите да, кроз разговор, одлуке везане за школу доносите заједнички.
Радне навике су кључ успеха.
Не
допустите детету да криви професоре за свој неуспех, јер треба да научи
да разлоге ипак на првом месту тражи у себи и свом труду. Такође,
немојте чим дете покаже прву слабост из неког предмета, ангажовати
приватне професоре. На првом месту зато што је школа прилагођена
просечној деци и требало би у њој и уз домаћи довољно да науче, а на
другом зато што је важно да дете само стекне радне навике и одговорност
за своје успехе и неуспехе... А ако неко стално учи са њим, били то ви
или приватни професор – тешко ћете постићи овај циљ.
Како би
стекло одговарајуће радне навике, дете мора имати место и време за
учење. Место на коме ради домаћи треба да буде његов кутак, уредан и
осветљен, на коме га ништа неће узнемиравати. Уколико је потребно
отиђите у школу и поразговарајте са професорима где можете заједнички
помоћи детету. Увек имајте у виду да је примарно знање, а не оцена.
Свака оцена је само тренутно стање, које се може променити и која служи
само да вам укаже на склоности и таленте или проблеме са којима се дете
сусреће у учењу. Уколико видите да дете даје све од себе, заиста нема
смисла да га кажњавате и прекоревате, па макар оцена била и нижа од оне
коју очекујете.
 Казна примерена преступу.
Казна
је оправдана једино уколико видите да се дете не труди довољно и да не
ради према својим капацитетима. И када се улењи, потрудите се да казна
буде примерена прекршају које је направило. Укините му, рецимо,
активности које му одузимају време од учења – смањите време за ТВ или
видео игрице. Уколико је у питању превелики број ваншколских активности,
поразговарајте са њим тако да схвати да је школа ипак примат и
заједнички дођите до тога чега је дете спремно прво да се одрекне, како
се не би осећало ускраћеним.
Дакле – важно је да
похвалите сваки, ма и најмањи напредак, уочите евентуалне проблеме и
направите заједнички неки план њиховог решавања у наредном периоду који
ће се оцењивати. Све радите у сарадњи и савезу са дететом, како би
схватило да је његова улога ту најважнија, јер ће тако лакше усвојити
циљеве које заједно зацртате. И наравно – без панике – увек је ту
следећи писмени, следеће тромесечје, следеће полугодиште – а до тада
има и сасвим довољно времена да се оцене поправе.
Презахтевни родитељи - несретна деца
Велика
очекивања - Нажалост, такви родитељи не могу ускладити своје циљеве с
дететовим могућностима, оптерећују га превеликим очекивањима и захтевима
и стално теже спољном ефекту: доброј оцени, успеху.
Волим те због тебе
Због
конфликта између родитељских маштања о детету и дететових способности и
талената, дете постаје жртвом родитељских очекивања. А још је горе ако
само дете прихвати та очекивања па и само почне постављати превисоке
захтеве пред себе. Таква деца постају перфекционисти, у свему морају
бити најбољи, а ако нису појављују се психосоматске сметње (стомачне,
главобоље). Њихови родитељи често за себе наводе да нису они ти који
теже успеху, већ да дете има превисоке аспирације, што је често и тачно,
јер је дете врло рано научило препознати очекивања и захтеве родитеља
те се у жељи за родитељским прихватањем томе покоравало.
Не желим или не могу
Ако
родитељи не прихватају и не вреднују дете због њега као особе, него га
вреднују и процењују кроз његове успехе, односно колико су у стању њих
као родитеље учинити сретнијима и задовољнијима, деца могу реаговати
депресијом, анорексијом, сталном анксиозношћу. Претерана тежња родитеља
за успешним дететом може бити знак њихове несигурности и неостварених
амбиција. Њихово дете нема дозволу за слабије оцене, за неуспех;
родитељске поруке су: "Ти то можеш, али нећеш. Не трудиш се довољно." А
истина је заправо да деца желе, али не могу.
Нека деца на поруке
родитеља "Све смо ти омогућили, имаш више него друга деца јер смо се ми
жртвовали за тебе, а ти свеједно не успеваш" постају аутодеструктивна,
кажњавају се, самоозлеђују се, јер се никако не могу одужити родитељима
за великодушност и пожртвовност.
Откријте и развијајте таленте
Родитељи
морају усмерити децу на оно за што имају склоности и способности, за
што су развојно зрели и способни, а не на оно што је родитељско
очекивање или је изнад дечјих могућности. Морају показати поштовање и
интерес за оно што дете ради чак и кад мисле да је то неважно. Добар
родитељ ће мотивисати и подстицати дете да се развија постепено, а неће
га терати да буде савршено. Добар родитељ ће искористити утицај да
позитивно мотивише своје дете, па ће заједно с дететом истраживати разне
могућности које су пред дететом. При томе ће водити рачуна о дететовим
развојним и емоционалним потребама и неће бити усмерен на задовољење
властитих потреба кроз своју децу. |
