Савети

ПРИМЕТИЛИ сте да ваш малишан започне неку активност, али ретко успе да је заврши? Читате му причу, али већ после неколико минута његова концентрација слаби и више вас уопште не слуша? Ево неколико савета како бисте могли да му помогнете.

Пажња је сваком детету урођена, потребно је само да се нешто догоди и укључи окидач, који ће да привуче дететову пажњу и ангажује сва његова чула, било да је то неки нови мирис, звук, укус, слика... Зато је  добро да свакодневно изводи одређене интелектуалне вежбе као што су слагање слагалица, грађење разних објеката или чак градова од коцкица различитих величина или цртање.

Уколико неки спољни стимуланс поремети дететов ток мисли док нешто ради, оно ће се зачас одустати. Стога га немојте ометати и не прекидајте ток његових мисли док је у некој интелектуалној активности. Пустите га да само заврши оно што је започео, јер постоји опасност да се брзо губљење интересовања касније манифестује кроз тешкоће у учењу.

Наиме, претворите кратке интелектуалне вежбе у игре које ће му се допасти. Организујте такмичење у изградњи замка од дрвених коцкица или у бојењу, али одредите рок за завршетак тих задатака и, наравно, малу награду.

ПОЛАЗАК детета у први разред велики је догађај у породици. Али у жељи да истакну важност школовања, многи родитељи својим поступцима несвесно деци усађују страх од школе. Мање ће страховати и родитељи и дете, ако је оно самосталније: ако зна пут од куће до школе, уме да се адекватно обуче у односу на временске услове, да буде концентрисано током часа, зна каква су школска правила и како да им се прилагоди.

Школа је ситуација у којој се очекује да дете сарађује са другима, показује стрпљење и снагу, а не да задовољи све своје потребе тренутно.

ВЕЖБЕ ЗА БОЉУ ПАЖЊУ И КОНЦЕНТРАЦИЈУ

ВЕЖБА 1

Узми књигу и број речи у било ком пасусу. Изброј их поново да би се уве­рио да си пра­ви­лно избро­јао. Почни са јед­ним пасу­сом, а кад ти постане лакше, број речи на целој страни. Број само очима, не пока­зу­јући прстом сваку реч.

ВЕЖБА 2

Говори у себи азбуку. Зами­шљај свако слово док  га изговараш.

ВЕЖБА 3

Број и зами­шљај сваки број док га изговараш.

ВЕЖБА 4

Број уна­зад у себи и замишљај сваки број.

ВЕЖБА 5

Број унапред и уна­зад пре­ска­чући сваки други број тј. 1, 3, 5....10, 8, 6…

ВЕЖБА 6

Иза­бери реч или јед­но­ста­ван звук и пона­вљај га тихо у себи. Кад успеш да се лакше кон­цен­три­шеш поку­шај да досег­неш више минута непо­ре­ме­ћене концентрације.

ВЕЖБА 7

Узми неки пред­мет и гле­дај га са свих страна. Немој да те одвуку неважне мисли. Остани са пред­ме­том који си иза­брао. Гле­дај га са свих страна и не мисли о томе где си га купио итд. само га гле­дај, види, мириши, додируј.

ВЕЖБА 8

Ово је исто као прет­ходна вежба само овај пут визу­а­ли­зуј пред­мет са затво­ре­ним очима. Поку­шај да видиш, осе­тиш, оми­ри­шеш пред­мет у сво­јој глави. Поку­шај да видиш чист добро дефи­ни­сан лик. Ако наиђу тешкоће отвори очи, погле­дај у пред­мет, затвори их и опет настави с вежбом.

ВЕЖБА 9

Нацр­тај мали гео­ме­триј­ски облик – тро­у­гао, круг или ква­драт, обој га у коју боју желиш и кон­цен­триши се на њега без речи у глави.

ВЕЖБА 10

Исто као 9 само сад визу­а­ли­зуј са затво­ре­ним очима. Ако забо­ра­виш како изгледа, погле­дај па настави.

ВЕЖБА 11

Исто као 10 само са отво­ре­ним очима.

ВЕЖБА 12

Поку­шај да бар 5 минута будеш без мисли. Само ако су прет­ходне вежбе успе­шно изве­дене доби­ћеш могућ­ност да ути­шаш мисли. Вре­ме­ном ће то постати све лакше и лакше.

ВЕЖБА 13 – самопосматрање

Ова вежба не тражи од тебе да се фоку­си­раш на нешто, већ само да посма­траш на шта си фоку­си­ран. Ти вежбаш вештину самопосматрања. Да би ура­дио ову вежбу јед­но­ставно седи и затвори очи. Нека твој ум ради што год жели. Дру­гим речима, пусти га да лута. Ако желиш да мислиш о нечему –мисли. Ако хоћеш да пре­ла­зиш с једне свари на другу, то је у реду. Једино што чини ову вежбу је то да сачу­ва­ш мало свог ума да посма­тра шта његов остали део ради. Питај себе питања : О чему сад мислим? Које ми слике про­лазе кроз главу? Шта осе­ћам сада? Почни тако што ћеш ово радити кратко време, рецимо минут. Након тог минута при­сети се о чему мислио и кажи то некоме. Посте­пено ћеш моћи то да радиш све више и више минута. Поента ове вежбе је да, ако одлу­таш са задатка, одмах ћеш то при­ме­тити. Ако опа­зиш да ти мисли одлазе са задатка одмах чим то почне да се дешава,можеш одмах брзо себе да вра­тиш на задатак.

ВЕЖБА 14 – само­по­сма­трање наглас

Ово је вари­јанта прет­ходне вежбе. У овој радиш исту ствар само што гово­риш­гла­сно о чему мислиш. Опи­су­јеш речима било коју ствар која се појави на екрану твоје све­сти. Гово­риш гла­сно и своје мисли. Име­ну­јеш осе­ћања која имаш. Ово је тешко јер гово­рење мисли сигурно утиче на мисли које имаш. Али то је у реду. Главно је да вежбаш све­сност о томе што ти про­лази кроз главу. Што више ово будеш радио, лакше ћеш схва­тити када се кон­цен­три­шеш на неку ствар а када ти мисли лутају с једне ствари на другу.

1.Гледај у зид испред себе и нађи нешто што раније ниси приметио.

2. Гле­дај у леви зид и нађи нешто што раније ниси приметио.

3. Гле­дај у десни зид и нађи нешто што раније ниси приметио.

4. Гле­дај у зид иза себе и нађи нешто што раније ниси приметио.

5. Гле­дај у пла­фон и нађи нешто што раније ниси приметио.

6. Гле­дај у под и нађи нешто што раније ниси приметио.

7. Гле­дај пре­дњи зид али своју пажњу усред­среди на леви зид.

8. Гле­дај у леви зид а своју пажњу усред­среди на звук.

9. Слу­шај звук док мрдаш пртиће на ногама.

10. Узми два иста нов­чића или два листа папира или два дана и нађи бар 5 разлика међу њима.

ВЕЖБА 15 – усме­ра­вање пажње

У овој вежби иза­береш нешто на шта ћеш усме­рити своју пажњу, нпр. на своје дисање. Током ове вежбе усме­ри­ћеш своју пажњу на дисање, затим на било шта друго што желиш, онда поново на дисање, па поново на нешто друго. Настави да пре­у­сме­ра­ваш пажњу, намерно, сва­ких 30-ак секунди. Циљ ове вежбе је уве­жба­вање у све­сном усме­ра­вању пажње. Док радиш ову вежбу, осети како је то да усме­риш своју пажњу на нешто и осети како твој ум реагује. Нпр. обра­ћам пажњу на дисање неко­лико секунди и осе­ћам како ми се ноздрве суше док уди­шем, а влаже док изди­шем, онда погле­дам на сат и гле­дам секун­дару како иде у круг и раз­ми­шљам о вре­мену које про­лази, онда опет усме­ра­вам пажњу на дисање… Вежба­јући све­сно усме­ра­вање пажње јачамо егзе­ку­тивни део мозга који говори оста­лом делу на шта да обрати пажњу. Можеш ако желиш иза­брати две ствари на које ћеш обра­ћати пажњу и пре­ба­ци­вати се с једне на другу нпр. две мен­та­лне слике; два пред­мета; у под, па одлу­чиш где ћеш да погле­даш па погле­даш тамо, па одлу­чиш где ћеш да погле­даш па погле­даш тамо; читаш књигу један минут или радиш мате­ма­тику неко­лико минута, а онда про­ве­деш један минут гле­да­јући у црнило које се појави кад затво­риш очи. Можеш иза­брати дуг период пре пре­у­сме­ра­вања пажње или кра­так период као 3–4 секунде.

ВЕЖБА 16 – чула

Затвори очи и зами­сли да гле­даш: неки пред­мет, воће, поврће, оловку која полако пише твоје име на папиру, неки гео­ме­триј­ски облик, комбинацију гео­ме­триј­ских облика . Затвори очи и осети: руко­вање – осети топлоту нечије руке, при­ти­сак, меко крзно живо­тиње, свеже пао снег, грану дрвета, песак, перо. Затвори очи и осети мирис: цвета, хране која се кува,дрвета које гори, мора, пепер­минта, оми­ље­ног парфема. Затвори очи и фоку­си­рај се на осе­ћај мишића и покрета тела док: ходаш по пољу високе траве, пли­ваш, береш воће, трчиш по плажи. Затвори очи и осети укус, топлоту и тек­стуру: сла­до­леда, банане, помо­ранџе, неког оброка који волиш да једеш. Затвори очи и чуј: како неко зове твоје име, звук сао­бра­ћаја, како пада киша, чавр­љање људи, воду која тече, под који шкрипи, гонг који посте­пено бледи у тишину. Пре­ста­јеш сва­ких пар минута и оце­њу­јеш колико добро си се кон­цен­три­сао на зада­так. Ако си се кон­цен­три­сао добро, поку­шај да се сетиш шта си ура­дио у свом мозгу што ти је омо­гу­ћило да се тако добро кон­цен­три­шеш. Ако се ниси кон­цен­три­сао добро, при­мети то и одлучи да у сле­де­ћем поку­шају поку­шаш да над­ма­шиш време када си се добро кон­цен­три­сао. Онда се врати и кон­цен­триши поново.

Можеш да кори­стиш сле­дећу скалу да одго­во­риш „колико концентрације“:

0 – ни мало

2 – само мало

4 – нашто али не пуно

6 – подоста

8 – велика количина

10 – врло велика количина

ВЕЖБА 17 – раз­ма­трање уз слушање

Улога твог парт­нера је да ти прича или чита. Најлакше је да ти неко чита. Он за­стаје поне­кад, можда после сваке рече­нице, можда после сва­ког пасуса. Ти одго­ва­раш са „раз­ма­тра­њем“ тога што ти је про­чи­тано. Како да разматраш?

Можеш кори­стити сле­деће рече­нице и попу­ниш празнине:

Значи казао си_________________?

Оно што сам чуо је______________?

Дру­гим речима_________________?

Значи, ако те добро разумем______?

Звучи као______________________.

Да ли кажеш да_________________?

Оно што радиш је да пона­вљаш оно што си чуо да је друга особа рекла или про­чи­тала.

Одго­вор парт­нера може бити про­сто ДА ако си пра­ви­лно чуо или НЕ ако ниси, па ће ти он про­чи­тати поново и дати ти поново да пробаш.

ВЕЖБА 18 – раз­ма­трање уз читање

У овој вежби ти читаш пасус сам. Након читања говориш на глас оно чега се сећаш.

ВЕЖБА 19 – пра­вљење теста

Са сва­ком рече­ни­цом коју читаш, раз­ми­шљај: “ Могу ли од овог направити питање за тест знања о гра­диву?“ Доно­шење такве одлуке тежи да ти држи пажњу на задатку. Ако дођеш до краја пасуса и одго­вор на питање је :“ Немам појма, јер нисам мислио на оно што читам:“ и онда си добио вредну повратну информацију. С друге стране ако можеш да сми­слиш добро питање и то је важна повратна информација. Затим, када завр­шиш писање теста доби­ћеш још поврат­них инфор­ма­ција о сво­јој кон­цен­тра­цији тиме што ћеш ура­дити тест. Оцени тест и про­ве­жбај питања на која ниси знао одговор.

ВЕЖБА 20 – вра­ћање на цен­тра­лно питање

Постави себи питање које покреће многе мисли. Можеш нацр­тати круг с пита­њем уну­тра и много стре­лица које иду од круга. Сад, за сваку стрелицу сми­сли идеју. Кад сми­слиш једну, врати се на цен­тра­лно питање да видиш можеш ли сми­слити још једну. Чак иако мислиш да немаш више идеја, настави да мислиш о још. Оду­при се жељи да оду­ста­неш и одеш на нешто друго.

Имајте на уму:

Код свих спо­соб­но­сти бит­нија је уче­ста­лост него тра­јање вежбе. Тајна успеха је у ста­лној вежби.

За крај ево и неколико задатака које можете дати детету за вежбу:

- Задаци у којима је потребно пронаћи разлике између два цртежа.

- У мноштву кругова (или других облика) најмање обојити једном бојом, све средње другом, а све највеће трећом бојом.

- Допуњавање низова од слова, бројева, облика, предмета, животиња... 
- Повезивање редом бројева или слова (азбука) како би се добила одговарајућа слика.

- Из изабраног текста заокружити све бројеве, прецртати сва слова м или подвући све речи у којима се појављује слово ш.

- Склапање целине од делова (слике – пузле).

- Проналажење два иста цртежа – облика у мноштву различитих, а може и проналажење парова.

- Ређање сличица по редоследу догађања.

- Посматрање слике састављене од много различитих предмета, животиња или имена људи, па покушати поновити што више посматраног без гледања у цртеж.

- Разни лавиринти – проналажење пута од старта до циља.